(Пригодна песма за онај дан када у граду који га нема буду полагали камен темељац за јавни клозет)
Усних, пошто једино то смем,
А сневати и другима дадем крадом,
Да ово место у коме мрем
Постаде градом.
Неимари љути изградили здање
У центру центра чаршије
Место за пишање и срање.
Нема варке, нема преваре:
Расписале власти тендер
Уложене силне паре
До последње цигле. Остало само за штендер.
Доста је било смрада, доста је било смећа
Уложићемо последњи Ваш динар у посао столећа!
Писоари и чучавци, шоље роза боје,
Лавабои плавичасти, славине од росфраја;
Башка ће даме, а башка мушки стоје,
Све се сјаји до очаја.
Биде уз лаке ноте окупан бирократском муком
У стотину огледала даме поправљају блузу,
Италијанска керамика не дирај руком
Све је фото-ћелија, само нанеси гузу.
За сиромахе нема места, то и рибе куже,
Само ће срати богати „Два динара друже“.
Доста је било смрада, доста је било смећа
Уложићемо последњи Ваш динар у посао столећа!
Уђеш – оставиш муку. Изађеш чистих руку.
Ваља. Све су смислили до детаља.
Можда ће на сличан начин, такође без доказа
Лечити болест прљавих образа.
Улаз – излаз са свих страна света
Свраћају људи којима се жури;
Начелник трља руке – посао цвета
Лако је народу у култури.
Доста је било смрада, доста је било смећа
Уложићемо последњи Ваш динар у посао столећа!
Дође ти да останеш у овом могућем граду
И да сереш по читав дан
Ал како ћеш себи слагати у браду И шта ћеш јадан кад си гладан?
Саво Д.Теодоровић
саводтео
острво Кобилић