„Bolje su od onih na kojim se spavalo u staroj Jugi“, sa smiješkom na licu zaraslom u prosijedu bradu izgovara Milentije Zafranović, dugogodišnji profesionalni beskućnik.
„Nema klupe od Vardara, pa do Triglava na kojoj ja nisam zanoćio otkad sam postao beskućnik davne ’75 godine. Međutim, ove u Brčkom su jedan drugi nivo!“ oduševljeno uzvikuje Milentije.
„S obzirom da sam elektroinženjer, uspio sam da prespojim neke žice tako da na klupi mogu da skuvam ručak. A kako sam pomalo i programer, namjestio sam da noću grije dok spavam na njoj, a da se ne ispečem, ha-ha. Dok neko ima podno grijanje, ja imam klupno, ha-ha“, veselo objašnjava.
Nije dozvolio da ga fotografišemo jer se plaši da će mu fotoaparat ukrasti dušu. Na pitanje koliko dugo planira da ostane u Brčkom, ne daje definitivan odgovor:
„Meni se ovdje sviđa. Na stranu kvalitet klupa, kod vas su kontejneri uvijek puni. U drugim gradovima kontejneri se voze na deponiju čim se napune smeće, a kod vas stoje tako prepuni nekoliko dana. Taman stignem sve da ih obiđem i pronađem sebi koje parče odjeće ili nešto za jelo. Iako je možda to čudno za čovjeka moje profesije, ja volim životinje. Vidim da ih i vi volite, jer grad ih vam je prepun, posebno pasa. A i imate mnogo napuštenih objekata u centru u koje mogu da odvedem gospođe koje ponekad upoznam, he-he“, namigujući objašnjava Milentije.
Za kraj, ima poruku za Brčake:
„Nemojte da previše budete kritični prema svome gradu. Vaš grad je sjajno mjesto za beskućnike, prosjake i pse lutalice. Provjereno!“
Autor: Ćombareke Kamba